Ako mene pitate-a ko me šta pita?!

Trenutna situacija na poslu je čitanje. Ove nedelje biram knjigu koja je pokupila moje simpatije. Svetski bestselera. Kupljen na sajmu knjiga na jednom malom izdavačkom štandu za 300,00 dinara. Kod većih izdavača cena je išla i preko 700,00 dinara. Pa zamislite moju sreću kad sam je u moru knjiga pronašla?! Knjiga o kojoj se radi zove se "Poruka u boci". Radnja je smeštena u jednom zabačenom kutku Škotske. Jeziva poruka u boci dospeva na sto kod inspektora Karla. Poruka je napisana krvlju i znalo se da je jedina reč POMOĆ. Radnja se zakomplikuje kada počne strašni sled događaja. Da li je ovo dovoljno da vas zaintrigira? Meni je bilo. Dakle,cena knjige je bila 300,00 dinara,mali štand na sajmu knjiga,gore na galeriji(zaista ne mogu da se setim kako se zove). Knjiga je na Hrvatskom jeziku,što meni zaista ne smeta jer je nabavljena po odličnoj ceni. Ocena:Ako je knjiga odlična kao što je i cena,biće 10. Sledeći ponedeljak blog o utisku. U potpisu: Ako mene pitate

Drugi blog-prvi utisak.                             TAMO ĆU TE ČEKATI Pre nekoliko nedelja na adresu mi je stigla mala upakovana knjižica. Dugo sam je čekala zbog silnih štrajkova pošte. Oduševljenju nema kraja. Katarina Isailović je malom knjigom ostavila veliki utisak na mene. Pisanje ove devojke odiše živim emocijama prenetim na papir. Čitajući njen prvenac imala sam osećaj kao da mi neko gleda kroz dušu i srce i piše ono što ja mislim i osećam. Čitajući i komentare drugih devojaka shvatila sam koliko sve imamo slična osećanja,probleme i situacije u kojima se nalazimo. "Tamo ću te čekati" je moj ovonedeljni predlog. Cena knjige sa poštarinom je oko 560 dinara. Preskočite jednu kafu sa drugaricama i potrošite novac pametno. Ocena:10 U potpisu:Ako mene pitate

Prvi blog ikada napisan... Šta reći?  Ko će čitati ove moje gluposti? Verovatno niko ili neko ko je sasvim skrenuo?! Hmmmm... Za početka ljubav prema knjigama i pisanju je već godinama tu. Od osnovne škole,koliko se sećam. Od neuzvraćene ljubavi i mašte koja  je završavala uvek nekako na papiru. U srednjoj školi svi nastavnici su me uvek videli sa knjigama na odmorima,bibliotekarke obožavale,a većinu časova sam provodila u poslednjoj klupi zagnjurena glavom u knjizi i maštala o danu kada cu možda ja baš  jednog dana napisati nešto što će neko pročitati i reći ova likuša je car! A jes,malo sutra. Uglavnom,ako iko ikada ovo bude pročitao i pomislio:"Ej možda ima nade za nju!" Hvala mu. Cilj pisanja je podeliti moje,veoma skromno,mišljenje i čuti sva druga mišljenja ovog sveta. Dosta za prvi blog-wlog? Ili šta već?! U potpisu:Ako mene pitate